ODGOVOR UREDNIKA POSLANICI ANI NIKOLIĆ: Naknadna pamet nikad nije dobar izbor

Poslanica De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re Ana Ni­ko­lić sa­da se slu­ži na­knad­nom pa­me­ću, ko­ja ni­kad ni­je do­bar iz­bor. U svom de­man­tu tvr­di da je ne­ko po­ku­ša­va uvu­ći u ta­ko­zva­no „po­li­tič­ko bla­to“, na­vo­di­ma da je o tro­šku dr­ža­ve ku­po­va­la sku­pe par­fe­me.
Ko­li­ko je to da­le­ko od isti­ne go­vo­ri po­da­tak da Ni­ko­li­će­va ni u dva te­le­fon­ska raz­go­vo­ra sa no­vi­na­rom pri­je ob­ja­ve tek­sta ni­je ni­jed­nom ri­ječ­ju de­man­to­va­la da je ku­pi­la dva par­fe­ma o tro­šku dr­ža­ve.

Tek kad je iza­šao tekst, na­kon ko­jeg je jav­nost bur­no re­a­go­va­la, shva­ti­la je da je po­gri­je­ši­la pa se na­knad­no sje­ti­la da de­man­tu­je ku­po­vi­nu.
Oče­ki­va­la je od no­vi­na­ra da joj pu­tem mejl adre­se u pri­pre­mi tek­sta pro­sli­je­di ras­po­lo­ži­ve pre­ci­zne po­da­te, ana­li­tič­ku kar­ti­cu i slič­no, ka­ko bi „da­la bli­žu in­for­ma­ci­ju“, me­đu­tim, to ni­je bi­lo mo­gu­će jer bi no­vi­nar u tom slu­ča­ju ot­krio i ugro­zio sa­vje­sni iz­vo­r in­for­ma­ci­je za sum­nju o mo­gu­ćoj zlo­u­po­tre­bi nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka.
To ni u kom slu­ča­ju ni­je bi­la op­ci­ja.
Po­sje­tio bih po­sla­ni­cu Anu Ni­ko­lić da je Za­ko­nom o me­di­ji­ma pro­pi­sa­no da „no­vi­nar i dru­ga li­ca ko­ja se, u to­ku pri­ku­plja­nja, ured­nič­ke ob­ra­de ili ob­ja­vlji­va­nja pro­gram­skog sa­dr­ža­ja, upo­zna­ju sa in­for­ma­ci­ja­ma ko­je bi mo­gle da uka­žu na iden­ti­tet iz­vo­ra, ni­je­su du­žni za­ko­no­dav­noj, sud­skoj ili iz­vr­šnoj vla­sti ili bi­lo kom dru­gom fi­zič­kom ili prav­nom li­cu ot­kri­ti iz­vor in­for­ma­ci­je ko­ji že­li osta­ti ne­po­znat“.

Ovom pri­li­kom sa­vje­tu­jem po­sla­ni­cu Anu Ni­ko­lić da se ma­ne pi­sa­nja na­knad­nih re­a­go­va­nja i da ubu­du­će obra­ti pa­žnju da sa­vje­sni­je tro­ši no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka. Sve da je isti­na da su sku­pi par­fe­mi ku­plje­ni kao pri­go­dan po­klon va­žnom po­sje­ti­o­cu, što ni­je bi­lo mo­gu­će utvr­di­ti, jer, gle slu­ča­ja, Pre­sto­ni­ca ne vo­di evi­den­ci­ju o po­klo­ni­ma, to ne zna­či da je ta ku­po­vi­na mo­ra­la da se re­a­li­zu­je.

To ka­žem iz raz­lo­ga što ni­je u re­du da se gra­đa­ni sva­ko­dnev­no za­tr­pa­va­ju sve ve­ćim i ve­ćim po­re­zi­ma i slič­nim da­žbi­na­ma, od­u­zi­ma­ju im se za­ko­nom ste­če­ne na­kna­de, dok, sa dru­ge stra­ne, vla­sti u ovom slu­ča­ju jed­nog gra­da ne­kom pla­ća­ju sku­pe mi­ri­se i slič­no.
Vla­di­mir Ota­še­vić